Brodopis SLOBODNA DALMACIJA

Naslov: Re: Brodopis SLOBODNA DALMACIJA uto kol 12, 2008 9:47 pm

BOL

10.08.2008. | 17:18

izbor najboljeg broda 2008. bol (Split-Supetar)

Ime mu je ‘Bol’

Ovi trajekt je malo inšepjan. Čas te najidi, čas zadivi. Ka da si na škini velikoga čeličnoga kita
Piše damir šarac Snima joško ponoš / cropix

To je lađa što rijetko se rađa. I.Slamnig

Kad je raščenija one žvale, parilo se da će progucat po Supetra. Ča je njemu ono par stotin auti, rampa široka 11 i po metri more krcat četiri trake u isto vrime. A kuverta za auta ka aerodrom i još ispod, u podrum, skoro toliko mista. Čudan je ovi ‘Bol’.

Jema oblik piramide, salon mu je cili u jednome dilu, velika cakla su na sve strane, ka u izlog si. Za litnje gužve odličan, krca skoro dvista auti i 600 putnika, do Supetra mu se oće 45 minuti. I on je grčke krvi, vozija je iz Perame di je izgrađen 2005. godine, do dvi milje dalje udaljene Salamine.

Tamo se nije satra, u nas bome oće. Dug 95,4 metra i širok 20 metri, nova je ‘Jadrolinijina’ čunka na jednoj od najmasovnijih jadranskih linija. Ovi u tri i po popodne pun je Splićani. Ko bi reka da ovoliko svita radi na Brač, a stoji u Split. Našli smo se u kafeni salon, s polukružnin kaučima i velikin plazmama na zidovima, u društvu četiri dame koje godinan u svitanje plove put Supetra na sud i vraćaju se popodne.

Njima matrikula triba, neka se bave zakonima, a ne konopima. One su mu i prisudile, nije in lega, a najviše ih nervira slaba klima. Je, unutra je samo kapju ladnije nego vanka, malo je to kad navikneš na ugodnu studen ostalih trajekti.

- Sviđa mi se šta je malo rokerski, pari veliki tinel s ovon falšon kožon na kaučima i zidovima, velikin ponistrama. Al je zagušljivo i nekako mi je više za pribacivanje na brze staze, ono, par milja, nego do Supetra – kaže Ana, dok je Glorjana uspila mobitelon slikat i malo romantike.

- Vidi ovde, svako jutro na ovi jarbol stane galeb, a na ove manje još dva. I tako se voze s nama.

Njihove kolegice Sandru i drugu Anu muči ča nima skala koje same voze, jer na posal onda ne mogu u – take. Radničkon linijon doma se vraćaju i građevinci, pa službenici pošte, banaka, radnice u butigama...

A bome u znoju dužnosničkoga lica našli smo i sadašnjega župana splitsko-dalmatinskoga Antu Sanadera, bivšega Krunu Peronju i Milija Bratinčevića, županijskoga šefa Uprave za otoke.

- Ovde je vrućje nego tamo di smo sidili kad smo dolazili, ali brod je po meni komodan, vožnja od 45 minuta sve opravdava – priča župan Sanader i tare znoj rupcon, dok je Peronja bija još optimističniji:

- Naviknit će se ko bude svaki dan iša s njim.

Na malome šanku kod Sanje i Jelene popili smo ritko dobru malu kafu, na kojoj se vidi dobar barmen, pardon, barmenica. ‘Bol’ je pun ka šipak, sedi se i vanka po kuverti. Konduti su nekomodni, cili od late, uski, ulazi se s vanjske strane. A nepušače može utješit da će se za koju godinu zabranit pušenje u svin salonima, pa će oni s duvanima vanka, na studen i žegu. Ni prilaz na most nije običan, kad se uđe u prostorije za posadu, spiralnin skalan se penje do kormilarnice.

A gori bome – divota! Manji je prostor pa se i oladija, a cili od cakla, ka u akvarij da se voziš, samo ča je mora vanka.

- Znate za onaj vic da za svim trajektima lete galebovi osim za bračkim. E, ođe to nije tako – dočekuje nas kapetan Nikša Matušić, dubrovačko i šipansko kolino. U pravu je. Okolo nas jata galebi, široko more, škoji, jedrilice, trabakuli, koče... ‘Bol’ je malo inšepjan.

Čas te najidi, čas zadivi. Ka da si na škini velikoga čeličnoga kita. - Jeste viđeli kako se upravlja, pravi vrhunac grčke domišljatosti. Sve je za jednim pultom, kad kreneš natrag samo okreneš sjedalicu. A žvelat je ko cura koja valcer igra. Bivši vlasnik joj je nadjeo ime ‘Panagia Glikofilousa’, Gospa od slatkog poljupca, bilo je puno Bogorodičinih ikona s Athosa ođe po mostu – kaže barba Matušić, koji je s Nikšom Fistonićem, upraviteljen makinje bija po nju u Pirej.

- Oće bit ladnije doli? Do prije koju godinu nije se ni znalo za klimu na trajekt, ali kad je jedanput razladila, gotovo je, mora bit.

- Brod ima split-sistem lađenja, salon je cili od stakla, ima vrata koja su stalno otvorena i kad uđe dvista, trista putnika, očito postane vruće.

Kad se salon isprazni i uđete nakon deset minuti, ćutit ćete da je razlađeno ka u sve druge trajekte – govori Fistonić.

Na ‘Bolu’ posada ne noći, smjene su 12-12, sedmicu dan, sedmicu noć, sedmicu doma. Takva su moderna stremljenja na lokalnin prugama.

Evo nas prid splitskin porton, da vidimo koliko je ‘Bol’ maritimo. Bome ka po ledu. Kapetan:

- Sve se radi lagano, kroz ćakulu. Savršeno se okreće u mjestu, ko jedrilica, i to ne morska, nego zračna. Taaako, gotovo.

LIPO
- brz
- stakleni salon

GRUBO
- slaba klima
- pušači i nepušači skupa

Naslov: Re: Brodopis SLOBODNA DALMACIJA uto kol 12, 2008 9:53 pm

CRES

12.08.2008. | 17:07

IZBOR NAJBOLJEG BRODA 2008. - CRES (Brestova - Porozina)

Prugica za toplo more

U Brestovu se slivaju Talijani, Španjolci, Frančezi i ovi sjeverniji Evropljani, kojima je porat jušto na ruku do teplega mora
piše Damir ŠARAC
snima Joško PONOŠ / CROPIX
A partenca sve je bliže
Suza kliže
Ž. Jakopač

Kad ‘Cres’ taka na istarsku obalu, nema mu ko uvatit cimu. Ka i na sve ovakve kratke pruge, mornar skoči s rampe, zamota za kolonu konop od prove, onda trče po mulu da uvati krmeni. I tako 36 puti u ova dva mala porta.

Porozina-Brestova najsjevernija je linija ‘Jadrolinije’, a ozbiljno kandidira za najprometniju s 18 polazaka u jednome smjeru. Sad u špici vozidu tri trajekta, još ‘Brestova’ i ‘Porozina’, bome posla je za sve.

Pa van je jasno zašto s cimon trče Karlo Žuža (19), kandidat za najmlajega ‘Jadrolinijina’ mornara. Stariji ko, s bokun trbuja, izdušija bi učas, jer nima odmora dok traje feragosto. U Brestovu se slivaju Talijani, Španjolci, Frančezi i ovi sjeverniji Evropljani, kojima je porat jušto na ruku do teplega mora.

- Ajde, Karlo, stivaji, ne gledaj ženske – trese se valica od baritona noštroma Pave Kunjua iz Župe Dubrovačke, pa prošapje u brk: ‘A vragu, kome žena nije draga...’ - Gospari iz ‘Slobodne’, maknite se s rampe, zgazit će vas auto – opet rebumbaje Brestova, ovi put od zvučnika s mosta.

I barba je iz Dubrovnika, Nikša Mamić, od 1972. je na ‘Jadroliniju’:

- E moji, Split vam je tako ludi grad, da je u njemu super bit, i luka je odlično organizirana – govori kapetan, koji je nedavno vozija ‘Sis’ za Šoltu. Kvarat od ure je traja ukrcaj, ispraznili smo punu garažu stranih tabeli s onima ča su pocrnili, a sad je opet puna bliđih. Isto stranih.

- Brod će vam sam reć što treba, ne moram ja ni riječ kazat. Vidiš one grote iza krme? Nema deset metara do tamo, je l’ da? I sad...op...evo nas vanka, u sekund. Manovra da je to odlično. Četiri šotela na četiri kantuna i vrti – hvali ‘Cresa’ kapetan Mamić.

Osan članova posade je na trajektu blizancu ‘Supetra’ i ‘Krševana’, izgrađenome u Splitu 2005. godine, koji prima stotinu auti i šest stotin putnika, a ove dvi i po milje pribrodi u kvarat od ure. Ima široke šetne palube, čiste i uredne, WC za invalide u garaži, pušački i nepušački dil velikoga salona, ali nema bočna vrata za putnike. Na stolu u salonu, dvi novine, netaknute, ‘Corriere della Sera’ i ‘Slovenske novice’. Kako se niko ne maši, a mukte?

- Došli smo na odmor, kome je do loših vijesti – smije se Majda Pojzeš, studentica iz Maribora, čije se društvo već sprema za feštu, bilo koju. Samo da je uz morje.

- Brod je krasan, meni najbolji dosad... Nikad se nisam vozila brodom, na more smo dolazili autom – iskrena je Majda, koja se zaputila u Mali Lošinj. A Lošinj je s Creson, ko ne zna, spojen moston u Osoru, di je vodija stari Jantarni plovni put, a brat-bratu prin par ijad godin.

U salonu vatamo dva ‘Jadrolinijina’ meštra, Ivan Mašić iz Nove Gradiške i Ivica Gržetić iz Veprinca, servisera svega sitnijega ča izdane na biloj floti.

U dvadesetak godin koliko svaki jema staža priplovili su mora i mora, našu, grčku i talijansku obalu, a na ‘Cres’ su došli radi sanitarija: - Zaštopa se.

A što nađemo u odvodima; kesa, naočala, žlica, mobitela... Ne biste vjerovali što sve upada, dala bi se izložba napravit – pričaju Ivan i Ivica, koji ‘Jadrolinijine’ brode znadu ka da gledaju rengenon, iznutra.

Na zide u salonu su slike poznatoga creskoga umitnika Mate Solisa i fotografije svih misti na škoju, plus propagandni materjal, tako da nemoš falit di si. Kako su sve registracije strane, jasno je zašto nikoga nima u ladni salon, vata se sunce po sunčanoj kuverti.

- Ova strana lošije pije. Kad idu iz Porozine prema doma, onda se opuste, gotovo je. Sad iz Brestove prema Cresu im je samo do sunca – prokužija je furešte Boris Batista iz Viškova kraj Rijeka, čiji brat drži šank ‘Špena’ na trajektu. U kratko vrime plovidbe do Porozine noštromo Kanjuo trče u kužinu štakod pripremit, jer trajekt nima koga, a ni kabine za posadu, spava se u Rijeci.

Sicka kockice jetrice za dolčegarbo, po dubrovačku venecijano. Oće li tit jist ča skuva.

- A kako bi ti reko: nek ne jede kome ne paše. Nije se još našo takav... Bil mi vjerovo, ima na ovoj pruzi i dva noćna polaska ljeti, i vazda ima putnika. Kažu da im je hladnije noću putovat, to idu oni bez klime u autu – objašnjava noštromo, dodajući kako je šteta vidit ovako novi brod u stare porte.

- Ma divljina je, znam da nema stanovnika, nemaš za koga radit, ali preveze se ovda čeljadi i čeljadi, sve u autima. Ovo je nova riva – pokazuje nožen kroz ponistru na Brestovu – a vidi kako rampa stoji.

Kad je jugo, ovo sve pod morem bude, a kad bura zatrese, ma bjež. Brodu nema mane, al valja da mu i muo valja...

Na istarskoj strani blišći limarija dokle se god moreš okon dobacit. Dimidu trajekti na cilome Jadranu, škoji pucadu ka šipak, na vrju smo sezone.

LIPO
- novi, čisti brod
- komunikativna posada

GRUBO
- zajednička rampa
- skale do salona nisu natkrivene

Naslov: Re: Brodopis SLOBODNA DALMACIJA ned kol 17, 2008 12:06 pm

BARTOL KAŠIĆ

15.08.2008. | 18:11

izbor najboljeg broda 2008. - BARTOL KAŠIĆ (Zadar - Ist - Olib - Silba - Premuda - Lošinj)

Pet škoji na kuverti
Dvajstipet manovri dnevno, četrnajst uri čiste navigacije. Ovo je pravi brod čoviče, a ne autobus – kaže kapetan Perko
piše Damir ŠARAC
snima Joško PONOŠ / CROPIX

Tri crne masline prišle su blizu i gledaju pučinu
V. Parun

Jedan oni listić će izać? Pa čekaj; Ist, Olib, Silba, Premuda, Lošinj... Nama triba baren tri strane za pet škoji. Dvajstipet manovri dnevno, četrnajst uri čiste navigacije.

- A moga san “Rat i mir” napisat s “Kašića”...

- I jesi, jer ovi je brod pravi mornar, građen da se more lako prilagodit i vojnin potribama. U slučaju nedajbože bija bi minopolagač, zato ima nižu rampu, manje ponistre, na mostu je cili jedan pomoćni room za navigaciju koji se izvuče iz zida. Ima i malu bolnicu. A na provi kraj munivela su mista di su se mogli mitraljezi zavidat. To se zove narodna obrana, samo bi ga piturali u sivo-maslinasto. Moga bi ti tri ure tumačit, jel sad razumiš zašto je malo oni listić?! Volija bi da sad fortunal opali pa da dokažen kakvi je ovo brod! - ovako nas na mostu “pere” kapetan Zdenko Perko, Mravinčanin s 28 godin radnoga staža na “Jadroliniji”.

I nije daleko od istine, jer je “Kašić” kojega se boduli sićaju ka “Vuka Karadžića”, a još boje ka “Cota”, pravi komad moćne trajektine, izgrađen u Kraljevicu 1989. godine.

- I ne moredu ga dica vozit, ka šta san vidija da su ti drugi rekli. Ovo je pravi brod čoviče, a ne autobus!

- I ima pravoga kapetana, s njin bi na kraj svita – dodaje timunjer Miro Marušić iz Vinišća.

- Ma daj, ne fali me, kad si čuja Räikkönen da govori o sebi... Volin to radit, jer san pomorac staroga kova, zadovoljstvo mi je imat ovaki brod u rukama. Prova san bit na kraju, ali ko će. I volin to šta san stalno na njemu. Odma san nervozan ako je brod u portu, a ja doma. Pa kad vrti vrime, dižen se po noći iz posteje, gledan kroz ponistru, žena misli da san lud – ispovidija nan se barba Perko, koji upravja “splitskon” posadon, dok kapetan Nenad Burić vodi “zadarsku” u drugu smjenu.

O onome ča pomorci u brodu vididu, putnici često nemaju pojma. Evo, nama su, na primjer ona žuta plastična sidala u pušačkome salonu loše sila. Parimo nesilice u peradarniku. Nepušački su sicevi tapecirani pa jin je opet lakše, pored toga ča se ne truju španjuletima. Ni kondut nan ni lega, vajalo bi da ga obađe dobar vodoinstalater. Jaki “Bartol” prima 500 putnika i 50 auti, dug je 65 metri, širok 16, a prilično je i brz za naše prilike, riže 13 milja na uru. U jednome smjeru, od Zadra pa svih onih škoji do Lošinja, priđe oko 70 milja, ča ga čini najvećin udarnikon među trajektima, na najdužoj međuotočnon linijon na Jadranu.

Do šanka se jedva probijemo, uvik nikor ništo pijucka, šteta da nima ništa za prigrist osin onih sendviči ča duraju tri godine, a ne vajadu nikad. Za šankon su Ana i Antonija, koja se prvi put ukrcala prin dva miseca.

- Jel bolja splitska ili zadarska postava?

- Li-la su mi. Prema nama su odlični.

- Može li se uteć s broda malo, okupat se, proplesat?

- Teško, u Gaženici spavamo, bez auta si nigdi. Bila san jedanput vanka pa cilo vrime gledan da mi brod ne uteče. U zoru je dizanje, nemam volje – priča Antonija.

Zato voje za dva, tri puta učinit vijađ do Premude jema šjor Zdravko Žuvanić (67), koji sinu čini opskrbu butige.

- Navigajen ka član posade, sto godina! Počeja sam s parnjacima “Bakrom”, “Cresom”, “Podhumom”, nastavija “gradovima” pa “pjesnicima”. “Kašić” je izvanredan brod, malo spor, a nama će uvik bit spor... A znate li da je Zadar najveći grad na svitu?!

- Orgulje na more, sunčani sat na Sunce, najlipji zalaz sunca i izlaz Miseca, Kalelarga... ima li ča obično u Zadar?

- E ne virujte, a Premuda, Olib i Silba su mjesne zajednice Zadra. To je 34 milje u daljinu od Poluotoka pa računajte – ostavija nas je zabezeknute Premujan Žuvanić.

Dvi ure i kvarat pa stanica Ist. I nama je došlo ist, kogo Mario Mlačić ispeka je salpe.

- Na vrj novoga mula u Kosirači su stavili najveće pajete, moga bi se lakše za lanternu vezat nego na misto za me – jidi se kapetan i diže u po zalogaja, jer smo se za malo više od po ure dolibili do Oliba.

- Jo da vidite koju česminu ima, da je bilo prinit kako, grija bi se do kraja života – uči nas barba. Još po ure pa Silba.

Kapetan Perko javja:

- Niste nikad vidili ovoliko traktori ka sad šta će nas dočekat u Silbu. I onih na četiri kola... kako se zovu... oni papamobili! I je nas dočekala otočka mehanizacija, svih vela i godišta. Sve ča more vozit – osin auti, na Silbu su zabranjeni – iskrcaje puste pakete, kašete, vriće.

“Kašić” je donija cimenat, fažolete, mobilju, vodu, tariguz, malvaziju, sve ča triba škoju dupke punon turistima. Broj stanovnika skoči sa zimskih 270 na par ijad litnjih, i ovo iskrcavanje traje li ga traje.

- Salije se liti ljudi i ljudi, a sve to triba naranit govori nan noštromo Zlatko Latković s Drvenika.

Pa po ure i Premuda. Ovdi se, opoćen, jer vanka pošteno žeže, ukrcaje agent Nikola Tarokić. Nekadašnji “Jadrolinijin” timunjer u Aleksandriji je gadno šćetija kolino, pa je sad “šalterski djelatnik” kako mu piše na prsi.

- Ono onde na kolonu mu je ured liti, a zimi se sakrije pod smokvu – smije se kapetan i otkriva nan da je Tarokić moga bit prvak u udičarenju da je iša na turnir, ali...

- Ali kome ću brod ostavit, ko će karte prodavat, a pruga vozi svaki dan... – kaže dobri agent Tarokić.

Do Lošinja još jedno ura i kvarat pa vrime primošćavamo na mostu. Najprije se uspeja timunjer Frane Trumbić Splićanin:

- Poslale su van cure kavu i ljubičasti kučarin. I zatrepćale su dobro očima.

- To oće reć?

- Otkrij!

Kapetan okriće na globalnu politiku morskih vitrova:

- Izokrenuli su se! Do Pule je nekad bilo takvo jugo da se trajekt jedvimice probija, a sad katamaran ide po svakome vrimenu. Do Lastova bi pada u nesvist po jugu, nisi moga ni naprid ni natrag. Sad je malo i ništa juga. Pa su meštrali nestali, poštene litnje nevere nema! Nešto se događa s vitrovima i moren – zabrinut je barba Perko sve do Lošinja Maloga.

Ti je Mali grad puno veći od Velikoga, ali ko će sad ulazit kako i zašto. Uglavnom, teško je virovat da najveće otočko misto na Jadranu nabroj 6296 svita u njemu žive jema tako loše misto za takavanje trajekta.

Iza kantuna, nezgodna je manovra. Pa mul bez pajeti, ili bar guma od kamiona. A kolona nima koleta, samo gledaš kako će kliznit cima, i još služi ka kanta za škovace. Loše, Lošinj. Izgrlili smo se s posadon i napustili brod. Toliko nan je mrsko bilo, da smo se sutra popeli čin je ariva. Na deset minuti, dvi beside i jedno piće.

LIPO
- gostoljubiva posada
- moćan, brz trajekt

GRUBO
- plastične sidalice
- WC-u triba servis

Naslov: Re: Brodopis SLOBODNA DALMACIJA sri kol 20, 2008 5:11 pm

DUBROVNIK

17.08.2008. | 18:27

izbor najboljeg broda 2008. - DUBROVNIK (Split - Ancona)

'Dubrovnik' by night

Mladost puše u vrićama, na štramcima i prostirkama, u katrigama i po šofadinima, viridu noge pod stolima, skalama, spava se i na kašune po sunčanoj kuverti...
piše Damir ŠARAC
snima Joško PONOŠ / CROPIX

Noć bez mjeseca
Nad moj brod sa svih strana
pristižu zvijezde
J. Armanda

Bot iza ponoća, negdi na po Jadrana, šapjemo.

- I ča te najviše u ove ure pitaju?
- Dove bagno, perche caldo i zašto u Makarskoj ne radi mjenjačnica. Mislim da ne spavaju jer se boje broda i mora, pa moraš popričati s njima – šoto voče nan kaže Jurica Sertić iz Rijeke, noćni konobar na trajektu 'Dubrovnik'.

- Ne pariš puno star, a ovde je dosta sidih, jel ti ovo prvi brod?
- Je, da. Čekaj da se sjetim po redu; Zajc, Liburnija, Istra, Polo, Dubravka, Supetar, Judita, Novalja, Dubrovnik!
- A?! Onda si ti od Frane Josipa na 'Jadroliniju'?
- Deset godina. Sad imam trideset.
- Kako izduraš noć?
- Očistit ću šank i napuniti frižidere, da kolegama ujutro bude spremno. I pričati s plašljivima...

Kroz pun koridur pod imenon 'Stradun' (a koji Stradun nije pun) spavača, obilazimo noćnu gvardju. Brod pari izbjeglički; mladost puše u vrićama, na štramcima i prostirkama, u katrigama i po šofadinima, viridu noge pod stolima, skalama, leži se na kašune po sunčanoj kuverti. Odnosno misečevoj, 'Dubrovnik' je više noćni brod.

- Op! Mi scusi – turnemo u prolazu nogon jednu signorinu. Jezik se ne more falit, jer je većina ove pozaspale omladine talijanska studentarija i malo stariji, ča u ekstazi ferragosta bordižaju od kuće do obale priko puta.

- Ništa, ništa, i tako ne spavam, slušam muziku.
- A zašto svi Talijani moraju litovat baš u osmi misec. Ča fali šestome, sedmome, devetome? Nastane čep u po Evrope kad vi navalite...

- Vjerojatno zato što imamo i svoje turiste, a i imao ukusa, znamo odabrati najljepše vrijeme – smije se Diana Agnesini iz Bologne, studentica lipih umitnosti u Rimu. I dodaje kako in ne smeta ča su na podu, neš ti jedna noć tamo i jedna nase, i da ko nije spava na podu, ne zna ča je bit mlad.

- Svi imaju nešto za ispod leđa. Nas je pet, svi spavaju, idem i ja, laku noć... – pa se vrati pod katrigu.
- Vikendom, kad je brod pun, nema kuta u koji se ne slože – kaže noćna recepcionerka Veronika Lenardić iz Rijeke.

- I kakvi su?
- Ovi? S njima nikad problema. A vidite ih, spavaju ko bebe.
Nismo s 'Dubrovnikon' počeli za šankon, naravno. par uri prije, kad smo prošli Drvenike, imali smo večernju audijenciju na mostu. Vodi nas komesar, šef biloga osoblja Denis Županović iz Opatije. Gori mrak ka u bačvi, samo sjene i voki-toki.

- Ovo je barba!
- Ante Granić, drago mi je.
- A tek nama! Ovo je prvi put da ne vidin čovika kojega san upozna! Ol ne more bit bar zraka svitla na mostu?!
- A palite li vi svitlo kad vozite auto – smije se kapetan Granić, Baškovođanin s 23 godine iskustva na 'Jadroliniju'. Poslin, na svitlu, kaže nan kako je 'Dubrovnik', iako ove godine slavi trideseti rođendan, izuzetno stabilan i čvrst brod.

- Kad je nevera, malo se namisti po svoju i riže, ne bi ga uragan zaustavija. Samo, moramo mislit i na putnike, liti su 70 posto Talijani, a zimi su grupe za Međugorje i vozači kamiona. Nisu svi navikli na more, no s ovin su brodon sigurni, godine mu ne mogu ništa – objasnija je barba Granić, i doda kako pored Ancone, u sezoni akoštadu svaki drugi dan u Starigrad, da se Talijani punon ne tramakaju do Splita ili do doma.

Bili je gospar građen 1978. godine u irskome Corku, u naše je porte doša 1996., prima 270 auti, 1300 putnika, dug je 122 metra, a širok 19 metri. Ima 75 članova posade i vozi 13 milja na uru. Kus je broda sa četiri motora snage 18 ijad konji.

Purser Županović dodaje još: 147 putničkih kabini, 453 posteje, 320 avionskih sidala, 135 mista u restoranu 'Libertas', 224 u self serviceu i 274 u 'Captain baru', dičji kutak, duty free. Plus 96 sidala u kinu.

- Ima kino? A ča se daje?
- 'Muško-ženske stvari', 'Bijeli oleandar'...
- To je onda nikor nježan bira repertoar?
- Neka romantike, onda su ljudi mirni i zadovoljni.
U kinu su boje foteje nego u ijedan multipleks na kraju, ali nije to jedina ni najlipša posebnost velikoga broda. Nego je na mostu, di jušto traje gvardja Tee Mavrić, treće časnice palube, rodon iz Selca kraj Crikvenice.

- Kako van je ka ženi na brodu?
- Ta pitanja ne volim!
- Zato vas i pitan.
- Ajde, ajde... Ma odlično je, ispunila mi se želja, živim i radim na brodu, nema stvari koja je teška.
- Oćete postat jedina 'Jadrolinijina' kapetanuša – opet je jidimo.
- Ne može svak bit kapetan. Kapetanski ispit ću svakako položiti, poručnički već jesam, pa ćemo vidit.

Poslin dobre spize red je obać i koga Svetka Sjauša, iz Rtine kraj Zadra, čovika koji je od 38 godina staža na 'Jadroliniju', 28 učinija na cruisere.
- 'Jadrolinija' je imala prve kruzere na Mediteranu, Grci su dolazili učiti kako se to radi, čudili se rampi 'Liburnije'.

S 'Jadranom' (ŽUVIĆ!!!), 'Jugoslavijom', 'Jedinstvom', 'Liburnijom', 'Dalmacijom', 'Istrom', obišao sam sve kontinente i sva mora. Bili su to kao mali hoteli s 300 putnika, poznivali su se gosti i posada. Eeee, lipa vremena – raznježija se šjor Svetko, koji je na 'Dubrovniku' osan godin. U veliku kužinu se čini sve, od kruva do torti, a mesa i ribe nećemo ni spominjat. Cili se dan odande dimi, ča za posadu, ča za parteđante.

Kako smo i mi u putničkoj klasi, red je bija čakod i vidit, pritisnit, ka recimo vakum na kondute u krmenin kabinan, koji ne uvati baš uvik. Malo smo se puno oladili u salonu di su avio-sidala, a i problem je ako oćeš napunit mobitel ili ukjučit laptop jer su utičnice ritke.

Ritko se sretne i tako ljubazno osoblje, istina je da na ove brode taki moradu bit, ali 'Dubrovčani' su, baren ča smo jih ućirili iza kantuna, posada na mistu. Nemoš kučarin na stol spustit, da ti ne uleti kamarjer s pjatinon i uvati ga. Čiste, rede, usisaju, strpjivi su s putnicima, a svašta brate vide i dožive.

- Koliki si, kako se ne zabušiš glavon u plafon?
- Prvi dan jesan se okrvavija malo, ali naviknen se, automatski kalajen glavu di je niži plafon – smije se Šibenčanin Marko Miletić, elegantan sa svih svojih 1,97 metri i 122 kila, i deset godin 'Jadrolinije'.

U restoranu smo seli s još Šibenčana. Miro Bujas, Frane Cinotti i Ivica Bujas će za Genovu, a draže in je iz Splita.
- Idemo dikoda iz Zadra za Anconu, ali ovde je atmosfera savršena. Posada je iskusna, jesi vidija da su svi sidi, vjerojatno i štufi, ali nema šanse da ćeš to primjetit. Fini su i vridni – skenira je Miro Bujas, kojemu je drago i ča katrige nisu zavidane u pod, pa se more namistit prid velikon tv plazmon kako oće.

Lako je tako do Ancone.

LIPO
- vridna i fina posada
- puno sadržaja za putnike

GRUBO
- fali utičnica
- studeno na avio-sidalima

Naslov: Re: Brodopis SLOBODNA DALMACIJA sri kol 20, 2008 5:12 pm

ILOVIK

izbor najboljeg broda 2008. ILOVIK (Valbiska - Merag)

Divota čelika

Sličniji je jahti nego trajektu. Mekih linija, kapetanu savršen, putnicima udoban, a ni brodskoj posadi uopće nije loše
piše Damir ŠARAC snima Joško PONOŠ / CROPIX

Napokon prilazimo moru pomirljivo Kao nečem nepoznatom

Merag, Valbiska, Ilovik. Di su? Ča je to? Čudna imena, moji Dalmatinci ča se volite pofalit da sve znate, lipo bi bilo vidit koliko bi vas razabralo ča je ča. Pomalo, sve će se razoputit. Merag je, znači, vala na istočnoj strani Cresa, ribari znadu da ovdi plivaju odlični lubini i ugori, a Valbiska je priko puta, na zapadnoj strani Krka.

Ona je, opet, carstvo liganj. Ilovik je škoj s južne strane Lošinja, jema zgodno sidrište, a o ribi nismo ništa doznali. Po njemu se zove trajekt koji čekamo u novome portu u Meragu, funkcionalnome i zgodnome po svakome vitru, jema dva mista za takat.

Ovu bi prugu mogli zvat i zagrebačkon avenijon, jer se kilometri ZG-auti, pojačani slovenskima, njemačkima i austrijskima, kalaje ovuda do mora, do Krka, Cresa i Lošinja.

Sve su ovo zanimljivi škoji; Krk je vezan moston za kraj, Cres i Lošinj su davno bili jedan škoj, pa su ih Rimljani razdvojili u Osoru, a sad su opet spojeni moston. “Ilovik” je radi tih mostova jedini trajekt “Jadrolinije” koji vozi između dva, odnosno tri škoja.

Dosta ćakuli, evo ga. Još dok čini manovru u meraškoj vali, vidi se da je manekenski skrojen. Jema jednu horizontalnu plavu štriku od znaka “Jadrolinija”, koja se ne prikida na bilome oblome otvoru u garaži, nego ga siče. Po tome sitnome detalju moš pripoznat da se pazilo kad je pripituravan, da je nikor i o temu vodija računa.

Oble su mu linije, garaža je svitlozelena, opet drugačija od ostalih. Zadnji po redu izlazi cili šleper s prikolicon. More dobro progucat. Putnici ulazidu izvanka do salona, a da jin noga ne popuze, na skale i sunčane kuverte je – plastični tapetić!

- Ko je ovo dizajnira? Armani? Pininfarina? Di je potpis? – napali smo kapetana Marinka Vitezića iz Punta na Krku, sa 17-godišnjin iskustvon na “Jadroliniju”. I dvomisečnin na “Iloviku”, otkad je iz Salamine doša ovi čelični meneken, izgrađen 2006. godine.

- Jel tako da je sličniji jahti nego trajektu? Mekih je linija, zapovjedniku savršen za upravljanje, a mislim da ni putnicima nije loše – zadovojan je barba Vitezić, i nabraja: - Na “Ilovik” stane 500 putnika, 170 auta, dug je 98 metri, širok 17,5 metara, udaljenost od 2,9 milja pređe za 25 minuta, ima mjesta za sve... - I parketon pokriven most!

- Može bit da dolazi jedno novo doba brodova za ove kratke linije, koji nude puni komfor i posadi i putnicima. Ne samo po pitanju sigurnosti i udobnih sjedalica, nego i ovih detalja. I mene je iznenadilo kako je sređen – priznaje Vitezić. Od prove do krme rastegnut je parangal sa žarujama, pari kruzer s najkraćon linijon na svitu!

Osan članova posade smišteno je između mosta i putničkoga salona, i jedini su pomorci na ovako kratke linije ča spavadu na brod. - Pođi ovuda da vidiš gdje smo – zove kapo Velimir Veršić, Vinjerčanin, dok vodi kroz prostore za posadu. - Imam tušić, WC, komodicu, radni stol, krevet. Ugodno je, drago nam je što smo na brodu – kaže on.

- Jeste vi iz Vinjerca svi na moru? - Puno nas je. Osim bure s Velebita malo je od čega bi se u Vinjercu moglo živit. U stara vrimena smo po godinu-dvi čekali matrikulu na Sušaku, a kroz to vrime snađi se kako znaš. Kad bi se čovik konačno ukrca na brod, cilu bi familiju hranija – priča kapo Veršić, čiji je pradida po materi prvi hrvatski kapetan koji je priplovija Atlantik na jidra.

Od pustoga čuđenja još u salon nismo povirili. Op! Prin toga utiramo se kraj gospođe koja u sumrak sama s pasićen sedi vanka na šentadu. - Ne mogu cucki unutri, a poglejte kak je mali – požalila nan se gospoja Silvana Stanković iz Zagreba, s malin shih-tzuon Bonijen na rukama. Familja joj se vozi u salonu, a oni vanka. Kad je red taki, za male i vele. Koji bi to urnebes nasta kad bi se po salonu povatali pasi...

- Ak mogu u hotel, zakaj ne mogu u salon? – čudi se gospoja Silvana, koja lituje u kampu na Cresu. Kaže da su na Cresu često, ali nikad po grubome vrimenu. Razumin je, radi malešnoga čupavca mogla bi plauritu čapat na vitru i kiši. Konačno, salon. Lakirana drvenarija, visoki bili i plavi šofadini, široki stoli, olađen na miru, tabele s informacijama za furešte, koji uz laganu muziku gledaju Olimpijadu.

Sve skupa ka jedna pristojna gradska kavana, ne bi je se zasramila niti jedna fina pjaca, samo su WC-i nekako malešni i nezgodni, cili od late. - Ne mogu se požaliti, radim na lijepom mjestu, samo linija malo kratko traje, pa gosti brzinski prođu – dočeka nas je ugostitelj Darko Vekić za šankon u drvu.

U priči smo s velikon zagrebačkon familjon svih generacija. Prvo su zagrintali da in pas ne more unutra. - Da nije Boni? - E da, eno ga s mamom! Joooj, pa to je mali pesek, i još je na lajni – uglas će Tamara Mandir i Aleksandra Gaćeša, dok ostali članovi klimaju glavama.

Smišno je vidit njih unutra, dok ih od mame i Bonija dili ponistra. Ajde, bar su blizu, i još se vidu, moredu motavat, ponistre su čiste. - A brod je lijep, udoban, kaj nije?! Viš da je – kaže Tamara i sića se: – Oni prije bili su ful mali, a taj je nešto. I fin je, ne? Ima mjesta, klima radi, telka se gleda, sve je čisto...

Koliko tega se skupi u niti po ure, od Meraga do Valbiske. I tako trinajst puti na dan. Od otoka do škoja.

LIPO
- raskošno dizajniran
- ugodan putnicima i posadi

GRUBO
- mali WC
- zajednički ulaz

Naslov: Re: Brodopis SLOBODNA DALMACIJA pet kol 29, 2008 7:57 pm

MARKO POLO

22.08.2008. | 16:28

izbor najboljeg broda 2008. - MARKO POLO (Rijeka – Split – Stari Grad – Korčula – Dubrovnik - Bari)

Priko Jadrana

Poslin 34 ure i 787 milja, mali si dil debeloga libra o morima i posadama, svitu i portima
piše Damir ŠARAC
snima Joško PONOŠ / CROPIX
Tako plove fini ljudi
Tako plove fine dame
A.Dedić

U finišu 'Brodopisa' zaletili smo se na poklon Jadranu, od vrja do doli, od Rijeke do Barija, na škini staroga pomorca 'Marka Pola'.

Poslin 34 ure i 787 milja, mali si dil debeloga libra o onin morima i posadan, onemu svitu i portima, onoj misečini i spizi, ča su mu takli bilo tilo.

Tuu-tuu-tuu, gren provon – oglasija se u riječkome portu. A na krmenu palubu grijanu zalaskon sunčevin, slika iz albuma: dame u svečanin veštan, biseri i bračoleti, taki. Aperitiv prin glavnoga mora, i poznati parteđanti okolo okrugloga stola u lido baru.

- Brodom! Brodom! Treba uživati u putovanju, u ovome što se vidi, čuje, osjeti – gušta s društvon splitska umjetnica Alieta Monas:
– Ako ništa, volim ga zbog imena. Vidi posadu s leptir-mašnama, vidi nas, vidi suton, vidi prizor; sve skupa smo – brod, dečko moj!

Opit se 'Polon' nije teško, još je ovakih primjera. Evo recimo kapetan Srđan Karlović, jedan od ponosa 'Jadrolinije', Riječanin, ča ga je lani Turistička zajednica proglasila najbojin djelatnikon u pomorstvu.

- Poznam ga, a i on pozna mene. Sluša on mene, ali i ja njega. Kad je vitar, zna bit tvrdoglav, vuče na svoju stranu, onda ja njega pitam što ćemo. 'Polo' je tvrđava s kojom treba bit prijatelj, malo stisnit, malo popustiti – raznježija.

Pari da smo na pisničku smotru s temon 'Marko Polo i ja'... Plavokosi barba se kokolaje sa svakin pasićen ča ga vodidu priko palube. Ma ča je to, pase na brode baš ne jube...

- Ehehehe... A moj je plovio sa mnom šest mjeseci, apricot pudlica. Sve je zna, ko mornar. I znate kako se zva?
- Biće Rasturač?
- Ma ke. Polo!

Karlović slavi 30 godin na 'Jadroliniji', od tega je na 'Pola' učinija najviše, od 1997. je na mostu. I vidi se da čovik gušta, zna ga u fileštrin, u skalu, u propelu.

- Zato me more nije ostarilo, volin ga. Tonka Alujević mi je jedanput rekla da me ne može zvat barba, jer da san mlad. 'A zovi me onda teta, što ću ti ja?!' Di smo stali? E, brod. 'Polo' sa svim svojim godinama može po sigurnosti, udobnosti i sposobnostima još uvijek postavljati standarde u jadranskome pomorstvu – poentira barba.

Čitamo mu ličnu kartu; rođen je u francuskome Le Havreu 1973. godine, pod barjakon 'Jarolinije' je zaplovija 1988. posade je 75, od tega biloga osoblja 39. Dug 130 metri, širok 19, prima 1072 putnika i 270 auti. Komesar Ivica Jurac iz Privlake nadožuntaje kako je kabini 153, i u njima posteji 551, u restoran 'Amfora' je 220 mista, kavani 350, jedini je kompanijin trajekt s butigon, a jema i duty free, dičji kantun i dvi kužine, ladnu i bilu.

- Na listi putnika godinama vidim ista imena, obožavaju brod i ovu dužjadransku liniju, odmor im počinje na 'Marka Pola'. Bio je jedan njemački par Ross, iz Rijeke su došli do Barija, i odmah se vratili nazad, uživali su – sića se purser Jurac s 22 godine brodskoga staža. U kavani 'Lanterna' sve pozaspalo, a na karte igradu dva Zagrepčanina s adreson u Selcu kraj Crikvenice. Dubravko Bogdanović s blizancima Lanon i Lukon će priko Splita i Visa do Biševa, a Davorin Kranjčec u Žrnovo. Prvi put ovon prugon.

- Fenomenalna stvar, može se šetati, spavati, gledati more, sve smo obišli. Časnike smo si pitali kolko milja, kud idemo, o brodu. Nikad više busom dolje. Brodom putuješ ko kralj – zadovojni su.

U rano jutro arivajemo u Split. Prid rampon smo sreli fra Zlatka Šafarića, nacionalnoga ravnatelja Apostolata mora, prvoga lučkoga kapelana u nas, kapucina iz splitskoga svetišta Gospe od Pojišana, dalmatinske Zvizde mora, koju su pomorci vikovima topima pozdravjali. Poslin 22 godine gre iz Splita, a u to je vrime obaša stotine brodi i posada.

- Pomorci idu tamo gdje su pozvani, kao i fratri. Tiho sam došao i tiho odlazim – kaže fra Zlatko.

I 'Polo' parti tiho, jer Karlović po starome običaju voli pozdravit samo rodni porat, pa Marjanu ne trumbeta. Do Staroga Grada vozimo i bodule, a put Korčule minjamo kabine. Najprin u manju, s najmanjin lavandinon na svitu, a onda u veću s tinelon. 'Marku' nema falinge na moru, nema vala kojega će se pripast, ali iznutra će domalo morat na šminkanje.

Privozi svita i svita, a to ga troši. Ka i na sve starije brode nima utičnica za uštekat laptop, mobitel ili ko ča voli. Nima avio-sidala, ča bi bilo dobro za stotine mladih furešti koji spavadu u svaki kantun trajekta. Ni televizije nisu kristalne. Restoran je zato udoban, starinskoga mota, s drvenin kvadrima na ponistre, koltrinican i iskusnin kamarjerima.

- Doći na brod,a ne uzeti špagete bolonjez... Nije to putovanje – brzo nas je uvjerija konobar Marijan Kuštera iz Brbinja na Dugome Otoku, s 34 godine staža, a na to se nadoveza šef kužine Tomislav Alaburić iz Zadra:

- Naša je kužina na kapuli, to je tajna. Vrimena se u manijima minjaju, a brod je sačuva svoje, to mu daje čar. Sve mora bit friško da bi bilo ukusno, meso je najduže tri dana u frižideru – objašnjava kogo Alaburić, koji je na čelu osmorice u velikoj kužini.

Popodne smo u Dubrovnik. Valiže, auti, gel, dizajn roba, štramci, vriće, prostirke, mriže za spavanje –smjena Talijana. Bižimo šoto. Kroz štumik broda vodi kapo Radojko Cvitan iz Rijeke. Separatori, kompresori, generatori, glavna strojarnica, radiona, tunel osovine...

Svaka je vida ka lakat, a unutra je do 50 stupnjeva, ne više. U četiri Storkova motora galopira 20 ijad i 500 konji, a brod troši 700 kilovati letrike, obilato i za jedno veće selo. Najvažnije je – uje. Doli ga pliva 20 tona. Sve je veliko, moćno i vrilo.

Opet jutro i prid Barijen smo. Napose izlizadu evropski pasoši (oni brže bez provire, njima viruju), a napose ostali. U kavani ćakulamo s konobaron Brunon Ljubicon, splitskin Varošaninon iz Smojine kale, ča mu je od oca stric bija oni poznati Roko Ljubica, ča je uze Cicibelu za ženu, ča su bili splitski Romeo i Julija. I ča je 31 godinu na 'Jadroliniju'. Bruno, ne Roko, Roko se nije maka s Matejuške.

- Lip je Bari, za kupit sir van je od glavne pjace pa uz Corso Cavour. A možete i u Molfetu, tamo se kupujedu mriže i drugi arti o ribaršćine, profi – svituje nas.

Nismo išli. Prin sira, u prastarome portu smo vižitali baziliku di leži sveti Mikula, patron brodi, pomoraca i dice. San Nicolò, prega per loro!

LIPO
- sjajna ruta
- odlična posada

GRUBO
- nema avio-sidala
- zastarija interijer

Naslov: Re: Brodopis SLOBODNA DALMACIJA pet kol 29, 2008 8:06 pm

HANIBAL LUCIĆ

24.08.2008. | 17:27

izbor najboljeg broda 2008. HANIBAL LUCIĆ (Dubrovnik – Suđurađ – Sobra)

Odiseja na struju

Nije lipotan, ali probija svaki vitar. Tri motora dizelaša daju letriku elektromotoru koji vrti propele
Piše damir šarac Snima joško ponoš / cropix

Jedini teret koji prevozim morem: more
L.Paljetak

'Jadrolinijini' trajekti ugrubo se mogu podilit na šminkere i udarnike, jedni su u bile monture s kularinon, a drugi u trliše. Jer posal je isti, potribe različite. Tako je morska sudba jedinome Latvijcu u floti dodilila ulogu broda ča vozi i kad drugi ne moredu; po najžešćoj buri i najtežen jugu.

Bome, kad je građen za minopolagača 1992. godine u Rigi, po standardima ruske vojske, a onda je 1995. godine dovršen i pripravljen u Kraljevici.

- Ničeg nije bilo kad je stigao, trebao je imati amo malo nadgrađe na krmi – uvodi nas kapetan Feliks Skoblar iz Privlake, koji za 'Jadrolinijne' boje igra 20 godin, i dodaje kako su pripravke donile odličnu protočnost broda koji krca 350 putnika, 35 auti i vozi brzinon od desetak čvorova na uru.

Ne može se reć da je lipotan, ni vanka ni unutra, ali jema srce od narodnoga heroja.

- Kad je lani bila ona orkanska bura, 'Jadrolinija' je prekinula sve pruge, a 'Hanibal' se, virujte mi na rič, moga probiti. Tada je bija na liniji od Zadra do Lošinja i nikad nije priskočija, bez obzira na vrime.

Doduše, kad je stiga kod nas ugrađeni su mu ljuljne kobilice, pa je jako stabilan – ponosan je barba Feliks na trajekt dug 51 metar, širok 13 i po, visok čak 18 i po metri.

Latena nadstrešnica
Priko prove mu je velika latena nadstrešnica, tako da auta ne kisnu ni kad najviše polije, a kad se širokin skalama ulize u salone prvo ča nažulja oko i donju škinu su sidalice. Plastične, žute, neudobne čak i sa prilipljenin kušinićima, previše odmaknute od stola, najslabija su 'Lucićeva' točka. I čučavci u kondute.

A nije da je nevažno, jerbo se do Šipana plovi uru, do Mljeta skoro tri.
- Sretni smo što je dovoljan broj linija, da možemo u Dubrovnik na poso, i u normalno doba vratit se kući – kažu nam Šipanke Vesna Palunko iz Luke i Marija Goravica iz Suđurđa, koje svakoga svitanja sa svoga škoja idu za Grad.
- Vraćamo se umorne, oznojne, pobignemo od furesta i 'Hanibal' nam dođe ko odmor. A zimi se samo vikendom vraćamo – kaže Vesna.

- Kako muževi prižive tu zimu?

- Malo pate, al što će im bit. Nego važno nam je i što je Ivana ođe, dočeka nas vesela, čim je iz Splita nema fala...

A Ivana Kraljić vodi šank 'Bristol', i stvarno je dobri duh broda na Odisejevoj ruti; popriča s bodulima, svituje furešte, a sve s vagunon dobre voje. Malo više od godine je na 'Hanibala', a pet je na ovoj liniji. U čemu je tajna?

- Dobra je lova, ako ćemo pravo, a i ne bi radila u kafiću na kraju. Mljećani i Šipanci mi pašu, u Sobri iman ekipu, tamo je i moje malo kumče, trogodišnja Teica.

- Jesi štagod kućice vidila?
- Ima lipih, znaš...
- Kućica ili...
- I kućica i njih...

Prid Suđurđen smo opet na mostu. Akoštavanje u portu prava je akcija, spoj znanja i iskustva posade, o čemu parteđanti nemadu pojma, jer u to vrime pakiradu bagaje i izminjuju zadnje beside sa susidima.

- Manovra je ka seks, kapetanov najveći gušt – viče s krila barba Feliks.
'Hanibal' u ove porte takaje krmon, pa se mora zavrtit za 180 stupnjeva, a okolo provenih propulzora kupe mu se jata lubina.

- Dolaze na mulj što ga dižu propele. Da se sad nađe neko pametan pa ih polovi... – razmišlja kapetan.

Moga bi Ivan Kaštelan iz Prožurske luke, studira u Zagrebu, živi u Dubrovniku, a na Mljetu njegovi držu konobu. Ali ribe in ne fali, kaže.

- Brod je dobar kakvi su išli prije. Tri ure nije ni malo, najbolje se zapit ako imaš s kime. Stolci su neudobni, al sam ih prevario, pa stojim za šankom – smije se Mljećanin Kaštelan.

Njagov susid Ivica Hajdić, profesor fizike u dubrovačkoj školi, sića se ditinstva na otoku:

- Starci mi nisu imali auto. Onda bih krenuo u tri ure noću od kuće u Blatu do Kozarice. Tamo bih probudio čovjeka da barkom prepriječi put vaporu, pa uskočio kad se digne val. Onda bursa u glavu, u Gradu si u osam i po. Sad vidiš zašto je 'Hanibal' veliki plus, pa da je i gori – zaključuje Hajdić, a susjeda mu Zore Belin dodaje:

Ruska ćirilica
- Da ga je malo omekšat, ne bi mu bilo ravna!
Kalajemo se u makinju, jema 'Lucić' još aduti.
- Jel istina da gre na letriku?

- Maaa... Ne ušteka se u utičnicu, Bože moj, to bi bilo smješurija – ozbiljan je kapo o makinje Rolando Lilić iz Zadra, i driši ovi misterij:

- Tri motora dizelaša s generatorima daju struju elektromotoru koji vrti propele. Trajekt troši 700 kW snage u navigaciji i 70 kW na vezu. Ima i jedan mali 'điđi' koji daje struju kad smo u portu – kaže Lilić, i upoznaje nas s noštromon makinje Alekon Morovićen iz Žmana na Dugome Otoku i Dinon Švorinićen s Iža.
- Sve piše na rusku ćirilicu!

- Imamo rječnik, reci pravo kad si vidija libre u makinji. A stroj je istočnonjemački SKL, sve ostalo je rusko. Nema tu puno priče: adin, dva, tri i vperjod!

LIPO
- jak na moru
- natkrivena garaža

GRUBO
- neudobne sidalice
- nije brz

Naslov: Re: Brodopis SLOBODNA DALMACIJA pet kol 29, 2008 8:08 pm

POSTIRA

26.08.2008. | 17:28

izbor najboljeg broda 2008. - POSTIRA (Dubrovnik – Koločep – Lopud – Šipan)

Brodeća povist
U gruški porat žvelto je ukliza brodeći spomenik, pružila se skala i učas je bija pun. Judi, pa ovi brod vonja na brod!
piše Damir ŠARAC
snima Joško PONOŠ / CROPIX

A htio bih da morem
Ko brod na pozdrav trubim
J. Fiamengo

Nije moglo nježnije završit; u Suđurđu nan je cimu “Postira”, zadnjega pravoga “Jadrolinijina” vapora, uvatila ženska ruka! Šipanska armižadurica je Perica Zelen, iz suđuračke ribarske fameje:

- Po svakom je vremenu dolazio brod, nije imao tko hvatat konope, a mi smo rano izjutra uvijek dolazili na muo prebirati mreže. Tako jedan, drugi, treći put, i ponudili su mi da radim za njih – priča nam tridesetogodišnja Perica, na kraju zadnje štorije “Brodopisa”.

Još ostaje za desetak dan izabrat najboji brod, a svi su nan dragi. Obašli smo 22 trajekta i broda, pribrodili jedno dvi ijade milja, takali u tridesetak porti i malo više škoji, išćakulali se s posadama i parteđantima, pa našli smiraj na jednome od legendarne četvorice rođene u Puli 1963. godine: 4P su ih zvali objasnija nan je novinar Marijan Žuvić, čovik koji u jarbol poznaje sve ča je plovilo, plutalo i tonulo po svin morima svita.

- U trenutku kad su izgrađeni “Postira”, “Porozina”, “Punat” i “Perast”, imala je “Jadrolinija” 33 parobroda, i ova su četiri ljepotana bila pozitivni šok. Vozili su brzo, krcali preko derića koji su kasnije ispilani 30 tona robe, i borili se sa svakim nevremenom. Svi su ih voljeli; putnici, pomorci i turisti, i ostali su važan dio “Jadrolinijine” povijesti. Iz duga prema njima, trebalo bi sačuvati “Postira” kao spomenik jadranskom pomorstvu – predlaže kroničar Žuvić, sadašnji zaposlenik Agencije za obalni linijski promet.

Evo ga! U gruški porat žvelto je, ka mladac, ukliza brodeći spomenik, pružila se skala i učas je bija pun. Judi, pa ovi brod vonja na brod, a ne na garaže, benzinu i auta! Na škoj, na pome, brašno, mliko, banane, oboritu ribu i čiste lancune, sve ča se ukrcalo na provu i ča je od potribe dubrovačkin škojima. Liti. Zimi plovi cimenat, željezo, kamen, drivo...

Tikovina na kuverti
Vapor! Svit sedi, leži, čuči, naslanja se di god uvati bokun mista. Priskačemo priko nog, valiži, dice, tiskamo se niza skale, uza skale, priko dvi sunčane kuverte pokrivene tikovinon, i kroz dva salona di su male fotelje i stoli ka u pučku skulu. Malo smo pukli od sriće; samo se provlačimo gori, doli, vanka, unutra. Unutra su boduli, odma se vidi. Brod kaki je ja ti ne znam ništa, ali posada je sva gosparu za pet, jel da je?! Star je, a opet mlađi od mene, i svako jutro kad mali dođe s ribanja, ja na peskariju – kaže nam stara ribarica Marica Ljubišić iz Luke Šipanske, kojoj furesti ne smetaju.

Na kuverti se zalipimo za gospara Sergija Šmoka, kapetana duge plovidbe iz Dubrovnika.

- Ma ko seka je jak, gosparu! Vaki novi brod nikad ne bi odgovaro, a trajekt na Elafitima ne bi imao što radit. Posada je strpljiva, veliki su radnici – hvali Šmok.

A u portu na Kalamoti, kako se nekad zvao Koločep, pa je među Raguzinima opet moderno staro ime, u manovri smo na mostu do kapetana.

- Po provi je metar i po dubine, pukne li cima, riva je naša i Božja – zabrinut je barba Marko Vilović, Korčulanin s dvadeset godin morskoga iskustva, ča na “Jadroliniji”, ča na stranca.

- Konstrukcija broda i snaga motora savršeno su pogođeni. Znate kakva ovde znaju bit šiloka i tramuntane, ali “Postira” sve prolazi.

To je brod iz vrimena kad se još znalo kako se rade brodovi – vodi nas kapetan Vilović kroz malešni muzej. Veliko drveno kormilo, mesingana busula, dojavni tub, ne zna čovik di bi gleda. Most koji triba zapamtit, ovi današnji više sličidu na svemirske brode.

“Postira” je duga 45 metri, široka 8, visoka 4, smišta bez problema 400 putnika, priplovi u prosjeku 102 milje dnevno. Posade je desetero.

Balun na provi
Na Lopudu izlazi po broda, tamo je kupalište Šunj, za kojin luduju furešti, a električna auta ukrcaju dobar dil robe s prove.

- Neka je star, meni je najdraži. Na njemu je lako otplutat u ona vremena, u “nekad”. Čuvam sliku iz djetinjstva baš s “Postira”, bilo bi mi žao da mu se što dogodi – dobacija nan je umjetnik Slaven Tolj, u prolazu sa ženon, dicon i šugamanima.

Sad jema mista da dica bacu na balun po provi. A na jedna se vrata skupile matere s dicon, drugi viridu kroz fileštrine, turamo se i mi. Unutra kogo Ante Radić Bubi iz Sevida rastakaje velikoga orhana, oliti gofa.

- Ohohoho, rekli su meni da se novinare brumaje dobrin bokunon, ka šta se ženske mame palačinkama, ali nisan zna da ćete ga tako brzo navonjat. Nemoj mi orhana slikavat, reći ćedu nan direturi da se svaki dan ovako ranimo – podjebaje u velikoj kužini Radić, koji je 20 godin na “Jadroliniju”.

- Tražija san smjenu koji dan da se odmorin, ali posada me ne pušta. Evo se tri miseca nisan skinija. I nije mi žaj kad je ovaki brod. Da je bilo koji drugi, ne bi me bilo briga – smije se.

A kako brod nije brod ako uz kužinu ne vonja i makinja, uvatili smo kapa Davora Vlahovića iz Šipanske Luke, da povirimo i u trbuj vapora di lagano kaskadu dva Litostrojeva motora po 650 konji, ča tiradu “Postira” do brzine od 13 milja. Brži je od polovice bilih mladac ča plovidu Jadranon.

I u kužinu i makinju se uliza s putničke kuverte, pa se na “Postira” mišadu posada i putnici, pripoznaju se, izminidu dvi beside, u prolazu zagrlidu, mornari in daju ruku izać s bagajima...

Šuška se da će “Postira” brzo u remont, da će se uredit saloni i sva unutrašnjost, koju je već izilo vrime. Već prin je izminjena oplata, pa bi stari vapor moga na Elafite nać izgubljenu mladost.

Poslin malo više od ure, arivali smo u Šipan. Perica nas je vezala za kolonu, skala je pala na rivu, ispisali smo “Brodopis”, dobro van bilo more! Nema više, adio.

LIPO
– vridna posada
– šušur vapora

GRUBO
– fali klima
– uski stoli

Naslov: Re: Brodopis SLOBODNA DALMACIJA sub ruj 13, 2008 8:55 pm

12.09.2008. | 19:38

IZBOR NAJBOLJEG BRODA 2008. - TRAJEKT "KORČULA"

Gospodski vapor

Trajekt ‘Korčula’, stotinu metara dug ljepotan koji plovi na ruti od Splita do Korčule i Lastova, u akciji ‘Slobodne Dalmacije’ ponio je titulu naj-broda iz bijele flote ‘Jadrolinije’
Piše denis krnić
snimio joško ponoš / cropix
Kako iz jata bijelih jadranskih galebova odabrati onog najljepšeg? Bez sumnje, riječ je o nemogućoj misiji. A kako iz bijele flote “Jadrolinije” odabrati najljepši brod? Također teška misija, ali nakon dva ljetna mjeseca ocjenjivanja, pod sudačkom palicom “Slobodne Dalmacije” i “Jadrolinije”, ipak se u tome uspijelo.

Iako mu prova još nije ni upila oštru jadransku sol, ponio je titulu najljepšeg broda najvećeg nacionalnog brodara. Riječ je o trajektu “Korčula”, sto metara dugom ljepotanu, već svima prepoznatljive bijele siluete na plavom horizontu na ruti od Splita prema Korčuli i pučinskom Lastovu.

Nagradu “Slobodne Dalmacije” za najljepši brod bijele flote, predsjedniku Uprave “Jadrolinije” Slavku Lončaru uručio je glavni urednik Zoran Krželj. Skulptura plavog broda, umjetnički rad Nives Čičin – Šain, zauzet će počasno mjesto u Upravi “Jadrolinije”.

- Zavidim novinaru Damiru Šarcu i fotoreporteru Jošku Ponošu koji su puna dva mjeseca na brodovima bijele flote plovili Jadranom i donosili lijepe ljetne priče o brodovima i ljudima koji njima plove – iskreno će prvi čovjek “Slobodne”.

Od 22 broda, koliko ih je sudjelovalo u natječaju s okusom mora i soli, “Korčula” je ocijenjena kao brod kojeg su struka, putnici i pomorci široke ruke zagrlili. Kao prvu ljubav koja se dugo čeka i zauvijek pamti.

Kao u palači
- Pravi gospodski vapor. Ka da navigaješ u palači – otelo se jednom splitskom kapetanu.

- “Korčula” je od samog trenutka dolaska u flotu izuzetno dobro primljena od putnika i posade koja na njoj svakodnevno boravi. Ali, nećemo stati. Ulažemo mnogo truda u nove brodove. Samo u splitskom brodogradilištu grade se dva nova trajekta. Koliko uspijevamo najbolje govori podatak o sedam i pol milijuna putnika u osam mjeseci ove godine koji su prevezeni bez ijednog incidenta – kazao je Lončar.

Autor serijala Damir Šarac predao je zapovjedniku ‘Korčule’ Ivi Šeparoviću nagradu
za najbolji trajekt
Damir Šarac kaže kako je bilo teško izabrati laureata među flotom.

- Od moderne “Korčule”, pa do plovećih spomenika poput “Šoltanke” i “Postira”, milijuni valova, tri tisuće milja iz krme, tisuće ljudi, deseci otoka ostalo je iza nas u dva litnja miseca – kazat će Šarac.

Kapetan elegantne “Korčule”, Blaćanin Ivo Šeparović, nije skidao osmjeh s lica.

- Putovanje na liniju dugoj pet sati, ovaj je brod smanjio za puni sat. Daj Bože još ovakvih brodova – kratko će nam skromni Korčulanin.

Čestitke
Lipa “Korčula” od krme do prove duga je točno 101 metar, široka je 17, a gaz joj je 3 ipo metra. U svoje krilo može primiti 700 putnika i 170 vozila, a makinja je gone brzinom od 16 čvorova. More je prvi puta osjetila prošle godine, u Grčkoj gdje je i izgrađena.

- ”Korčula” je pobijedila u oštroj konkurenciji, no valja čestitati i posadi broda bez koje ove pobjede ne bi bilo. Hrvatskoj trebaju brodovi poput “Korčule” i ova Vlada ulaže sve napore da u izgradnji novih brodova. Dogodine će zaploviti još dva broda koji se upravo grade u Splitu – kazao je Branko Bačić, državni tajnik i predsjednik Nadzornog odbora “Jadrolinije”.

Naslov: Re: Brodopis SLOBODNA DALMACIJA sub ruj 13, 2008 8:58 pm

SVI ČLANCI SU PREPISANI IZ SLOBODNE DALMACIJE.
Stavljao sam ih na forum kako sam mogao.
Volio bi kad bi svak od vas dao mišljenje o pojedinom brodu ili cjelokupnom izboru.